Медијација

ПОЈАМ МЕДИЈАЦИЈЕ

Медијација је поступак алтернативног начина решавања спорова, у коме стране желе да спорни однос реше мирним путем уз помоћ једног или више посредника – медијатора који кроз договарање и преговарање помажу странкама да постигну заједничко решење и дођу до споразума који ће решити њихове спорне односе и бити прихватљив за обе стране.

ЗАШТО МЕДИЈАЦИЈА ?

Зато што је медијација: поверљива, непристрасна, добровољна, омогућава странама да реше проблем договором у складу са својим интересима, јефтинија је од судског поступка, мање је стресна него одлазак у суд, решава спор брже него у судском поступку, мање је формална од судског поступка.

Служба за подршку решавању спорова путем посредовања (медијације).

Посредовање је поступак мирног вансудског решавања спорног односа, у којем стране добровољно настоје да спорни однос реше путем преговарања, уз помоћ једног или више посредника (медијатора) који као неутрално и непристрасно лице, коришћењем посебних техника и усмеравањем комуникације између сукобљених страна, поможе у преговорима чији је циљ постизање зајденички прихватљивог споразума о решавању сукоба или спора. Поступак је непристрастан, поверљив, добровољан и неформалан.

Када се примуњује медијација?

Медијација може бити примењена у било којој фази решавања насталог спора у имовинскоправним односима физичких и правних лица, привредним, управним и кривичним стварима, у којима стране могу слободно да располажу својим захтевима, и то како пре обраћања супростављених страна суду, тако и после отпочињања поступка пред судом, али само када обе стране то предложе, јер је поступак медијације заснован на начелима добровољности, једнакости и равноправности.

Зашто се определити за поступак посредовања?

1. Стране саме одлучују да ли ће да учествују у поступку посредовања и слободне су да једнострано изађу из поступка посредовања без икаквих последица.

2. Посредник не намеће решење спора странама, већ им помаже да оне саме до решења спора дођу.

3. Посредовање пружа могућност да из овог поступка све стране изађу задовољне.

4. За разлику од судског поступка у поступку посредовања могуће је расправљати и о емоционалним и ирационалним разлозима уласка у спор.

5. Стране нису ограничене да расправљају само о предмету судског спора.

6. Споразум о решавању спора посредовањем може имати снагу извршне исправе, тако да није неопходно да стране спор решавају пред судом.

7. Поступак посредовања је хитан, спровешће се без одлагања, у најкраћем могућем времену.

8. Посредовање у решавању спорова је јефтиније од судског поступка.

Покретање поступка посредовања (медијације)

Поступак посредовања се покреће закључењем споразума о приступању посредовању. Стране и посредник закључују споразум о приступању посредовању у писаној форми којим потврђују избор посредника, одређују међусобна права и обавезе у складу са начелима посредовања, утврђују трошкове посредовања и друга питања од значаја за спровођење посредовања.

Избор посредника (медијатора)

Поступак посредовања спроводи један или више посредника, које стране споразумно одреде. Стране могу да затраже да посредника одреди суд или други орган пред којим се води поступак.

Специфичност медијације као добровољног, неформалног, изузетно брзог и јефтинијег поступка је у томе да током поступка стране задржавају потпуну контролу и у њему нико уместо њих самих не може донети одлуку о начину решавања њиховог спорног односа, те уколико до споразума дође, закључују га у заједничком интересу. Улога медијатора се управо огледа у томе да исти помаже странама да утврде своје интересе у односу са другом страном и постигну споразум. Споразум може имати снагу извршне исправе, а медијатор и пуномоћници страна могу учестовати у његовој писаној изради.  У поређењу са редовним трошковима судског поступка, у зависности од вредности спора јефтинија је од 35 до 60%.

Разлике између судског поступка и медијације – посредовања у решавању спорова

Спор је проблем који треба заједнички решити, а не битка коју треба победити. (Lon Fuller)