НИКО НЕ МОЖЕ БИТИ СМАТРАН КРИВИМ ЗА КРИВИЧНО ДЕЛО ДОК ТО НЕ БУДЕ УТВРЂЕНО ПРАВОСНАЖНОМ ОДЛУКОМ НАДЛЕЖНОГ СУДА.
Кривични поступак
Вођење сваког кривичног поступка подразумева присуство већег броја лица, као што су судија, тужилац, окривљени, сведоци, судски вештаци и сл. Сва ова лица називају се кривично процесним субјектима и у кривичном поступку имају одређена права и обавезе.
Странке у кривичном поступку су тужилац и окривљени.
Тужилац је странка која предузима кривично гоњење извршиоца кривичног дела пред судом. У домаћем процесном праву, поред државног или јавног тужиоца, оптужбу могу заступати и оштећени као тужилац и приватни тужилац.
Државни тужилац (јавни тужилац) предузима кривично гоњење извршилаца оних кривичних дела за чије кажњавање је због њихове друштвене опасности, заинтересовано читаво друштво и где се гоњење предузима без обзира на став лица које је овим делима оштећено. Реч је о тзв. кривичним делима за која се гоњење предузима по службеној дужности.
Оштећени као тужилац је лице чије је лично или имовинско право повређено извршењем кривичног дела, које предузима или наставља кривично гоњење лица за које постоји основана сумња да је извршило кривично дело за које се гони по службеној дужности, у случају да државни тужилац који је првенствено надлежан, одбаци кривичну пријаву или одустане од даљег кривичног гоњења.
Приватни тужилац је лице које покреће кривични поступак због повреде приватних интереса. Реч је о лакшим кривичним делима, која су изричито у закону предвиђена као кривична дела за која се гоњење предузима по приватној тужби, за која није предвиђено гоњење од стране јавног тужиоца.
У Кривичном поступку се користе различити термини:
Окривљени је лице против кога се води кривични поступак,
сумњичени - лице коме је у полицији саопштено да је осумњичено за неко кривично дело,
Окривљени - лице против кога је отворена истрага до подигнуте оптужнице,
Оптужени - лице од момента подизања оптужнице до изрицања првостепене пресуде којом је оглашен кривим,
осуђени - лице које је осуђено пресудом суда,
Бранилац је адвокат који током кривичног поступка пружа правну помоћ окривљеном. Бранилац може бити само адвокат, а изузетно, код лакших кривичних дела и адвокатски приправник. Окривљени сам одлучује да ли ће током поступка имати браниоца или не.
Сведок
Сведоци су лица која имају одређена сазнања о кривичном делу и учиниоцу и о другим важним околностима.
Свако лице које се позива као сведок дужно је да се одазове позивуи дужно је да сведочи осим у случајевима посебно предвиђеним законом.
Лица која су ослобођена дужности сведочења (члан 98 ЗКП-а) о томе ће бити посебно обавештена од стране самог суда.
Од сведока ће се захтевати да пре сведочења положи заклетву:
"Заклињем се да ћу о свему што пред судом будем питан говорити само истину и да ништа од оног што ми је познато нећу прећутати".
Ако сведок који је уредно позван не дође у суд, а свој изостанак не оправда може бити принудно доведен, а може се и новчано казнити у износу од 10.000,00 динара.
Уколико постоји сазнање да је једно лице учинило кривично дело, тај случај се пријављује полицији која након одређених предузетих радњи јавном тужиоцу подноси кривичну пријаву. Међутим, кривичну пријаву могу подносити и грађани, државни органи и јавне установе, када на било који начин сазнају, за извршење кривичног дела које се гони по службеној дужности. Кривичну пријаву разматра државни тужилац, а не суд. Након разматрања кривичне пријаве државни тужилац је може одбацити, затражити потребна обавештења од полиције или покренути кривични поступак у суду подношењем захтева за спровођење истраге, непосредне оптужнице или оптужног предлога. Кривична пријава се може третирати и као приватна кривична тужба ако је поднета за кривична дела која се не гоне по службеној дужности.
Сваки кривични поступак пролази кроз одређене фазе. Основне међу њима су фаза преткривичног поступка, истраге, оптужења, главног претреса и поступка по жалби и ванредним правним лековима.
Надлежност
Подношење кривичне пријаве
Кривична пријава за учињено кривично дело се подноси надлежном државном тужиоцу (Вишем јавном тужилаштву у Ваљеву за територију Вишег суда у Ваљеву) за сва кривична дела осим за дела која се гоне по приватној тужби.
Пријава се може поднети писмено или усмено.
Покретање поступка
По пријему кривичне пријаве државни тужилац уколико је не одбаци подноси Захтев за спровођење истраге када се ради о кривичним делима за које је предвиђен редован поступак или подноси Захтев за предузимање истражних радњи када су у питању кривична дела за која је предвиђен скраћени поступак.
Након окончаног истражног поступка истражни судија доставља списе тужилаштву које одлучује о томе да ли ће против окривљеног подићи оптужницу(редован поступак) или оптужни предлог(скраћени поступак) или одустати од кривичног гоњења уколико сматра да за то постоје законом предвиђени услови.
Приватна тужба
Приватна тужба се подноси директно суду за кривична дела за које је законом предвиђено да се могу гонити по приватној тужби.
Приватна тужба се може поднети у року од три месеца од када је приватни тужилац сазнао за извршење кривичног дела и учиниоца.
Главни претрес
Главни претрес заказује председник већа коме је предмет додељен у рад и то одмах по пријему оптужног предлога и приватне тужбе или у року од два месеца од пријема оптужнице у суд односно кад оптужница ступи на правну снагу.
Главни претрес је јаван а јавност се може искључити само из разлога предвиђених чланом 292. ЗКП-а.
Пре почетка главног претреса председник већа утврђује да ли су дошла сва позвана лица и да ли су сви уредно позвани.
Главни претрес почиње читањем оптужног акта или приватне тужбе а затим се приступа саслушању окривљеног, сведока и вештака и извођењу осталих доказа.
По завршеном доказном поступку председник већа даје реч странкама, оштећеном и браниоцу. Прво говори тужилац, затим оштећени, бранилац, па окривљени.
Ако веће по завршеним излагањима странака не одлучи да изведе још неке доказе председник већа ће објавити да је главни претрес завршен.
Након завршетка главног претреса веће се повлачи на већање и гласање ради доношења пресуде.
Пресуда и жалба
Пресудом се оптужба одбија или се окривљени ослобађа од оптужбе или се оглашава кривим.
Пошто је суд изрекао пресуду председник већа ће је одмах објавити.
Сви присутни саслушаће читање изреке пресуде стојећи.
Против пресуде донете у првом степену овлашћена лица могу изјавити жалбу у року од 15 дана (8 дана у скраћеном поступку) од дана достављања преписа пресуде.
Жалбу могу изјавити:
* државни тужилац и то на штету или у корист оптуженог* оптужени и његов бранилац* у корист окривљеног жалбу могу изјавити: његов брачни друг, сродник по крви у правој линији, усвојилац, усвојеник, брат, сестра, хранилац и лице са којим оптужени живи у ванбрачној или каквој другој трајној заједници.
Оштећени може побијати пресуду само због одлуке суда о трошковима кривичног поступка.
Разлози за жалбу:
* битне повреде одредаба кривичног поступка* повреда кривичног закона* погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање* одлука о кривичној санкцији
Жалба се подноси првостепеном суду у довољном броју примерака за суд и супротну страну.
О жалби одлучује другостепени суд. О жалбама на пресуде Вишег суда у Ужицу одлучује Апелациони суд у Крагујевцу.
Кривичне санкције
Кривичне санкције су друштвене мере које се преко надлежних органа примењују према учиниоцима поводом извршеног кривичног дела, а циљ им је сузбијање друштвено опасних делатности којима се повређују или угрожавају друштвене вредности заштићене кривичним законодавством.
Постоје четири врсте кривичних санкција:
I казне – затвор, малолетнички затвор и новчана казна;
II мере упозорења – условна осуда и судска опомена;
III мере безбедности – обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи, обавезно психијатријско лечење на слободи, обавезно лечење алкохоличара и наркомана, забрана вршења позива, делатности или дужности, забрана управљања моторним возилом, одузимање предмета и протеривање странаца из земље;
IV васпитне мере: дисциплинске (укор, упућивање у дисциплински центар за малолетнике), мере појачаног надзора (од стране родитеља или стараоца, у другој породици или од стране органа старатељства), заводске мере (упућивање у васпитну установу, у васпитно – поправни дом или у специјалну установу).
Правни лекови
Правни лекови се деле на: редовне правне лекове и ванредне правне лекове.
